Ибрахим бег Љубовић (Сарајево) 0001    Коња игра беже Љубовићу 0002    По бијелу граду Дубровнику, 0003    Па он сиђе цркви на ђогату. 0004    Ту Мијата харамбашу нађе, 0005    Са Мијатом стотину хајдука, 0006    Посједали у зелену траву. — 0007    Беже до њих дотјера ђогата, 0008    Па им беже Бож’ју помоћ викну, 0009    Хајдуци му Бога прихватили. 0010    Покрај њиха устави ђогата, 0011    А вели му Мијат харамбаша: 0012    „Добра коња, рђава јунака!” 0013    Па му Мијат опет проговара: 0014    „О Турчине, беже Љубовићу, 0015    Добру имаш сабљу на појасу, 0016    Ал је сабља рђе допанула”. 0017    А вели му беже са ђогата; 0018    „О Бога ми, Мијат харамбаша, 0019    Добра сабља у добра јунака!” 0020    Па му Мијат опет проговара: 0021    „О Турчине беже Љубовићу, 0022    Ја се с тобом смијем окладити, 0023    Ја ћу турит своју десну руку, 0024    А ти беже тури на окладу 0025    Своју оштру сабљу од појаса; 0026    Ја ћу теби руку опружити, 0027    Ти ме удри својом бритком сабљом: 0028    Ако мени осијечеш руку, 0029    Ја ти руке ни тражити нећу. 0030    Ако л’ моје не ос’јечеш руке, 0031    Да ми сабљу од појаса дадеш.” 0032    То је бегу тешка мука била, 0033    Па Мијату беже проговара: 0034    „Да нијеси пива прихватио, 0035    Те ти мени тако изговараш?” 0036    А рече му Мијат харамбаша: 0037    „Ја нијесам пива окусио, 0038    А камо ли да сам прихватио, 0039    Беже драги црвенике пива, 0040    Веће ходи, да се окладимо.” 0041    Кад то чуо беже Љубовићу, 0042    До Мијата дотјера ђогата, 0043    Беже мало захватио пива, 0044    Па подвикну грлом бијелијем: 0045    „О Мијате, опружи ми руку!” 0046    Мијат пружи из рамена руку, 0047    Бег завика грлом бијелијем: 0048    „Шахит ола стотина хајдука, 0049    Ако њему осијечем руку, 0050    Како руке тражити ми не ће!” 0051    У ђидије Мијат харамбаше 0052    На Мијату панцијер кошуља, 0053    Низ руку му шипке од челика, 0054    По шипкама свилени рукави, 0055    А по њима копарана златна, 0056    Беже за то ништа није знао, 0057    Гдје је Мијат у оклопу ц’јели; 0058    Да је знао, не би се кладио. 0059    Вели њему Мијат харамбаша: 0060    „Удри беже сабљом окованом, 0061    Удри мене по десници руци!” 0062    Бег потеже сабљу од појаса, 0063    Па г’ удари по десници руци. 0064    Колико га лако ударио, 0065    Изнад лакта осјече му руку, 0066    Паде рука у зелену траву. 0067    Бег угледа шипке од челика, 0068    Па је своју сабљу пољубио. 0069    Мијат узе осјечену руку, 0070    Па он десну узе у лијеву, 0071    Па побјеже Дубровнику граду, 0072    И за њиме стотина хајдука; 0073    Бег побјеже на Херцеговину. 0074    Но да видиш Мијат харамбаше, 0075    Па ето га у одају бану, 0076    Пред њег тури осјечену руку: 0077    „Аман бане на синовље здравље, 0078    Што дурасмо дурат не моремо. 0079    Од зулума бега Љубовића!” 0080    Не казује Мијат харамбаша, 0081    Гдје се с бегом јесте окладио. 0082    Кад угледа дубровачки бане 0083    Мијатову осјечену руку 0084    Од очију сузе отпуштио, 0085    Жао му је Мијат харамбаше. 0086    Па да видиш бана дубровачког. 0087    Оде бане мислит и премишљат, 0088    Он како ће бегу дохакати. 0089    Све мислио, на једно смислио, 0090    Па је бане перо дохватио, 0091    Сједе бане ситну књигу писат: 0092    „О мој побро травнички везире, 0093    Ето теби књиге шаровите, 0094    Ако ћеш ми хатер попазити, 0095    Нико знати побратиме не ће: 0096    Посијеци бега Љубовића, 0097    По имену бега Ибрахима, 0098    Кунем ти се, а вјеру ти дајем, 0099    Порезаћу ти три товара блага. 0100    Порезаћу порез по држави, 0101    Латини ће једва дочекати, 0102    Па ће дават немилице благо, 0103    Да нестане бега Ибрахима.” 0104    Кад је бане књигу начинио, 0105    Па кријући књигу отправио, 0106    Баш у Травник травничком везиру; — 0107    Кад везиру ситна књига дође, 0108    Па видио, што му књига пише, 0109    Вид’ везира, рђа га убила! — 0110    Гдје се везир хоће преварити, 0111    На банова три товара блага! 0112    Тако стаде три, четири дана, 0113    Па он викну делибашу свога: 0114    „Чујеш ли ме делибаша Хусо, 0115    Ти ћеш узет стотину делија, 0116    Па ти хајде право Невесињу 0117    До оџака бега Љубовића, 0118    Посијеци бега Ибрахима, 0119    Донеси му главу до Травника.” 0120    Кад то чуо Хусо делибаша 0121    Делије се хитро опремише, 0122    Опремише себе и атове, 0123    Па се спреми Хусо делибаша, 0124    Он везиру у одају дође, 0125    Пред везиром стао на ногама, 0126    Па му везир вели лакрдију: 0127    „Ето теби катул-бујрунтије, 0128    И ево ти за хашлука блага:” 0129    Све то узе делибаша Хусо, 0130    Па он доље на авлију сиђе. 0131    Чекаху га спремљене делије, 0132    Па Хусеин до дората дође, 0133    Па својега дора појахао, 0134    А за њиме стотина делија, 0135    Сваки свога коња узјахао 0136    Из капије коње истјераше, 0137    Па одоше пољем травничкијем. 0138    Лако конак по конаку граде 0139    Па делије у Мостар дођоше, 0140    У Мостару конак учинише 0141    Код Турчина Ресулбеговића, 0142    Па у јутро рано уранише, 0143    Из Мостара кренуше делије. 0144    Куд год иде делибаша Хусо, 0145    Ето њега Невесињу равном, 0146    Па ето их пољем зеленијем. 0147    Дома нема бега Ибрахима, 0148    Он отишо у лов у планину, 0149    Доћи не ће за петнаест дана. 0150    Млађи му се братац потрефио, 0151    Млађи братац, беже Салих беже, 0152    Нема бегу ни двадес’т година. 0153    Бегче сједи у својој одаји, 0154    На пенџер је наслонио главу, 0155    Преко поља угледа делије, 0156    Са пенџера главу окренуо, 0157    Оде својој говорити мајци: 0158    „Чујеш мене остарјела мајко, 0159    Ето пољем стотина делија, 0160    Право иду до нашега двора. 0161    Овдје нема брата Ибрахима. 0162    Ко ће њима џеваб учинити?” 0163    А оде му мајка говорити: 0164    „А шта си се синко препануо, 0165    И досад су нама долазиле, 0166    Сине Салко, везирске делије! 0167    Хајде доље пред капљу сиђи. 0168    Делибаши стани на селаму, 0169    Па га узми за бијелу руку, 0170    Изведи га на мушке конаке, 0171    Уведи га у ону одају, 0172    Гдје сједају паше и везири.” 0173    Беже сиђе, стаде на селаму. 0174    У то доба Хусо делибаша, 0175    Па он бегу турски селам викну, 0176    Па он свога одјаха дората; 0177    Све делије коње одјахаше. 0178    Бег одведе царског делибашу, 0179    Одведе га на мушке конаке, 0180    Одведе га у ону одају, 0181    Гдје сједају паше и везири, 0182    А делије у собе остале. 0183    Ту делије јесу заноћиле. 0184    Кад је вакат вечерати било, 0185    Изађе им господска вечера, 0186    Доста пива, а доста једива; 0187    Вечераше и софру дигоше. 0188    Кад је вакат од спавања био, 0189    Заспало је стотину делија, 0190    А не спава делибаша Хусо, 0191    Већ се с младим бегом разговара 0192    Па вели му беже Салих беже: 0193    „Што не спаваш делибаша Хусо?” 0194    Хусо лаже и куне се криво: 0195    „Ја сам јучер под јеликом спаво.” 0196    У ријечи у којој бијаху, 0197    У то доба сабах ударио, 0198    Делибаша на ноге скочио, 0199    И повика стотину делија: 0200    „Опремајте стотину атова, 0201    Да идемо нашему Травнику!” 0202    Па делије коње опремише, 0203    Па спремљени стоје на авлији, 0204    Те чекају Хуса, делибашу. 0205    Хусо бега у одаји пита: 0206    „О Бога ти беже Салих беже, 0207    Гдје је теби беже Ибрахиме?” 0208    Салих бег му оде бесједити: 0209    „Овдје брата мога не имаде, 0210    Отишо је у лов у планину, 0211    Доћи не ће за петнаест дана. 0212    Ако теби што требује Ибро, 0213    Чекај њега овдје на конаку, 0214    По брата ћу послати сајију, 0215    Нек ти дође Ибро са планине.” 0216    Проговара делибаша Хусо: 0217    „Немам када ја њега чекати.” 0218    Па окрену низа мердевине, 0219    А за њиме бег Салих бег мали, 0220    Да испрати царског делибашу. 0221    Оба доље на авлију сашла, 0222    Делибаша коња узјахао, 0223    И делије коње појахаше. 0224    На да видиш Хуса делибаше, 0225    Црн му образ од сад до вијека! — 0226    На делије оком намигнуо, 0227    А делије један на другога, 0228    Опколише бега на авлији. 0229    А да видиш делибаше Хуса, 0230    Он до бега дотјера дората, 0231    Па потеже сабљу од појаса, 0232    Салих бегу осијече главу. 0233    Он осједе својега дората, 0234    Па му мртву дохватио главу, 0235    Мртву главу у зобницу тура, 0236    Из капије коње истјераше, 0237    Побјегоше пољем зеленијем. 0238    Вид’ кадуне Љубовића мајке: 0239    Она чека сина Салих бега, 0240    Кад ће мајци у одају доћи, 0241    Да га пита остарјела мајка, 0242    Је л’ лијепо дочеко делије 0243    Како им је на конаку било; 0244    Чека сина више од сахата. 0245    Кад видјела, гдје јој сина нема, 0246    Она лети кроз мрачне кубуре, 0247    Она дође у мушку одају, 0248    Стара приђе чекми и пенџеру, 0249    Па погледа доље на авлију, 0250    Ту без главе сина угледала. 0251    ’вако писну Љубовића мајка: 0252    „Леле мени од сад до вијека, 0253    Ђе изгубих сина Салих бега, 0254    Више немам од срца евлада, 0255    Ни мушкога, а нити женскога, 0256    Осјем сина, бега Ибрахима!” 0257    Стара викну грлом са пенџера: 0258    „Гдје си сине, слуго Миловане?” 0259    Па Милован бјеше у подруму, 0260    Те бегове коње тимараше; 0261    Кад је чуо, гдје госпоја виче, 0262    Он побаци кашагију сјајну, 0263    Па Милован на авлију дође, 0264    И ту бега посјечена нађе 0265    А Милован за Бога хајаше, 0266    Љуто Влаше на авлији писну, 0267    Па закука баш ко кукавица, 0268    А преврће кано ластавица, 0269    Бега мртва по прсима љуби: 0270    „Јао беже ране непребоне 0271    Што муртати од нас урадише!” 0272    Па завика стара са пенџера: 0273    „Чујеш ли ме слуго Миловане, 0274    Ти се спреми, хајде на планину, 0275    Ту ћеш наћи мога Ибрахима, 0276    Па му, што је и како је, кажи.” 0277    Кад Милован зачу лакрдију, 0278    Па се часом Влаше опремило, 0279    Па у руку пушку дохватило, 0280    И ето га пољем зеленијем. 0281    Па Милован поље прегазио, 0282    Тај је данак ваздан путовао, 0283    Те он дође у Бишин-планину, 0284    Влаше грлом и авазом виче: 0285    „Вај планино, да нијеси хали 0286    Ја л’ без вука ја ли без хајдука, 0287    Није л’ Бог до и срећа трефила, 0288    Не ћу л’ овдје у планини наћи 0289    Господара, бега Љубовића?” 0290    Кад викаше слуга Миловане, 0291    Кад викаше грлом у планини, 0292    То је било већ по ићиндији, 0293    Бег сједаше под танком јеликом, 0294    Уз јелику плећи прислонио, 0295    Преко крила пушку претурио, 0296    Свезо ђога за јелову грану. 0297    Беже позна свога Милована, 0298    Гдје га слуга кроз планину виче, 0299    Па подвикну грлом испод јеле: 0300    „Што ти слуго кроз планину вичеш, 0301    Ево мене под танахном јелом, 0302    У планину керад напуштио, 0303    Не ће л’ керад звјерку покренути, 0304    Не ћу ли је овдје дочекати!” 0305    А вели му слуга Миловане: 0306    „Љубовићу, драги господаре, 0307    Баш си данас ловак уловио, 0308    Погибе ти бег Салих бег мали, 0309    Посјече га Хусо делибаша 0310    Из Травника, травањског везира” 0311    Кад Љубовић зачу лакрдију, 0312    Па закука под танком јеликом: 0313    „Авај мени до Бога милога!” 0314    Па од земље на ноге скочио, 0315    Од јелике коња одр’јешио; 0316    „Јалах!” рече, појаха ђогата 0317    Он не мами керад из планине, 0318    Већ завика слугу Милована: 0319    „Мореш Миле добро на ногама, 0320    Мореш ли се ноћас дајанисат 0321    На ногама пред ђогата мога?” — 0322    „Могу беже, како теби драго!” 0323    Па пођоше оба кроз планину. 0324    Кад су били на пола Бишине, 0325    Тамна ноћца пала на земљицу, 0326    По Бишини ништа се не види. 0327    Ведро бјеше, па се наоблачи, 0328    Из облака крупа ударила, 0329    Колика је крупа ударила, 0330    Све са јела гране обламљаше, 0331    Па не види беже путовати. 0332    Ту он приђе под једну јелику, 0333    Па својега одјаха ђогата, 0334    Од времена он се заклонио, 0335    Око себе бег се окреташе, 0336    Ал му слуге Милована нема, 0337    Па га стаде по планини викат. 0338    Ал му слуга бјеше одлазила 0339    Отишо је пријекијем путем. 0340    Беже стаја под танком јеликом, 0341    Беже стаја више од сахата, 0342    Не ће л’ клета крупа престанути. 0343    Кад је мало крупа престанула, 0344    Тад се беже с ђогом разговара: 0345    „Хоћемо ли путовати ђого?” 0346    Беже свога узјаха ђогата. 0347    Бег Ибрахим под планину сиђе, 0348    Па он уђе у луг под Бишином, 0349    Па погледа по зеленом лугу. 0350    Колика је крупа нападала, 0351    Бегову је до кољена ђогу, 0352    Па је беже био помислио: 0353    „Ево мени четр’ест година, 0354    Ја не памтим оваког времена!” 0355    Љетно се је догодило доба, 0356    Кад је беже луга прелазио, 0357    Тада свану и огрија сунце. 0358    Беже сађе пољу невесињском, 0359    Па је своје дворе угледао. 0360    Скупили се Невесињци млади, 0361    Спремају му брата на авлији, 0362    Спремају га да га укопају, 0363    Беже кули и авлији дође, 0364    У авлији одјаха догата, 0365    Па погледа на дно у авлије, 0366    Ту без главе брата угледао, 0367    Четири га хоџе опремају, 0368    Меду њима Хасан ефендија. 0369    Мртву брату Ибро долазио, 0370    Па га мртва по прсима љуби: 0371    „Хеј Салих бег ране непребоне!” 0372    Беже оде уз бијелу кулу, 0373    А кад горе у одају дође, 0374    Ал му кука остарјела мајка, 0375    А Ибро јој тихо проговара 0376    „Шути мајко, ако Бога знадеш, 0377    То је в’ома од Бога грјехота. 0378    А од људи велика срамота!” 0379    То јој рече, мимо мајку прође, 0380    Па са себе он хаљине скида, 0381    Оне скида, а друге облачи, 0382    Све у срми и у суху злату. 0383    Кад се спреми беже Љубовићу, 0384    Па он доље на авлију сиђе, 0385    Па својега узјаха ђогата, 0386    А вели му Хасан ефендија: 0387    „О Турчине беже Љубовићу! 0388    Стан причекај на авлији туна, 0389    Док ми твојег брата опремимо, 0390    Спуштај брата у земљицу црну, 0391    Ондар хајде, куда теби драго.” 0392    Говори му беже са ђогата: 0393    „Чујеш ли ме Хасан ефендија, 0394    Добро брата опремите мога, 0395    Подијел’те сјеротињи љутој!” 0396    То му рече, оде на ђогату. 0397    Он потјера царског делибашу, 0398    Све га гони, стићи га не може. 0399    Куд год беже Љубовићу прође, 0400    До травњскога поља хитро дође, 0401    Па погледа беже са ђогата: 0402    Насред поља трешња поникнула, 0403    А под трешњом бунар вода хладна, 0404    А врућина бјеше угријала, 0405    Ту делије коње разјахале, 0406    Па по хладу бјеху посједале. 0407    Ал погледа делибаша Хусо, 0408    И угледа бега Љубовића. 0409    Док га видје, одмах га познаде: 0410    „На ноге се, стотина делија, 0411    Узјашите ате и парипе, 0412    Ето пољем бега Љубовића, 0413    Он ће нама учинити квара!” 0414    А кад зачу стотина делија, 0415    Узјахаше ате и парипе, 0416    Окренуше стотину шешана, 0417    Да убију бега на ђогату, 0418    Па су бега близу припуштили. 0419    Говори му делибаша Хусо. 0420    „О Турчине беже Љубовићу, 0421    Не напријед, јер си погинуо!” 0422    Говори му беже са ђогата 0423    „Чујеш мене делибаша Хусо, 0424    Ласно ти је птиће перутати, 0425    Ваља ти се с орлом ударити!” 0426    Но да видиш бега Љубовића, 0427    За пушку се беже не прихваћа, 0428    Нити вади сабље од појаса; 0429    На делије натјера ђогата. 0430    На њег пуче стотина пушака, 0431    Вас је беже у дим огрезнуо, 0432    Притиснула тама од пушака. 0433    Не види га стотина делија, 0434    Хесабљаху, да је погинуо, 0435    Док се обре међу делијама, 0436    Кроз делије протјера ђогата, 0437    Очи баци пољем травничкијем. 0438    Али бјежи Хусо делибаша, 0439    Потјера га беже на ђогату, 0440    Бржи ђогат од коња дората, 0441    Па Хусова престиже дората. 0442    Па на дизгин окрену ђогата, 0443    Хитар беже ухвати дората, 0444    Па говори Хусу делибаши: 0445    „Хусеине царев муртатине, 0446    Јер ти брата посијече мога?” 0447    Па повади сабљу од појаса, 0448    Бег посјече Хуса делибашу. 0449    Када видје стотина делија, 0450    Па говоре бегу Љубовићу: 0451    „Богом брате, беже Љубовићу, 0452    Немој нама учинити квара!” 0453    Беже на њих очи препријечи: 0454    „А делије, да вас Бог убије, 0455    Не ћу вама учинити квара, 0456    Да сте Бог до блиједи Латини, 0457    Бисте вид’ли што је Љубовићу!” 0458    Па својега протјера ђогата, 0459    Не хтје ићи на Херцеговину, 0460    Већ ето га право до Травника, 0461    Уз Травник је коња натјерао. 0462    Беже не зна везирскијех двора, 0463    Доклен срете турско момче младо, 0464    Беже њему турски селам викну: 0465    „Алејћ селам серхатлија млада!” 0466    Па му беже вели са ђогата: 0467    „Ој Бога ти, момче Травниклија, 0468    Гдје су двори травањског везира? 0469    Момак њему тихо проговара: 0470    „Ето двора травничког везира, 0471    Ето двора, таман према теби, 0472    Ет’ везира гдје на пенџер гледа; 0473    Па ја не знам, серхатлија млади, 0474    Али тебе гледа и ђогата, 0475    Али нешто гледа по Травнику.” 0476    Бег угледа травничког везира, 0477    Гђено сједи уз демир пенџера, 0478    Па зарони руке у џепове, 0479    Момку даде двадес’т маџарија: 0480    „Мај то теби, момче Травничанче, 0481    Чизме купи и напиј се пива.” 0482    Беже свога потјера ђогата, 0483    Па он дође везирској капији. 0484    Туди нађе Смаја делибашу, 0485    Око њега четр’ест делија, 0486    Беже њима турски селам викну, 0487    Не хтјеше му примити селама. 0488    Бег утјера коња у авлију, 0489    У авлији коња одјахао, 0490    Нит га вода, нит га кому дава, 0491    Забаци му дизгин на јабуку, 0492    Удари му силе уз вилицу, 0493    Сам се ђого по авлији вађа. 0494    Оде беже уз бијеле дворе, 0495    Па везиру у одају дође. 0496    Бег везиру турски селам викну, 0497    Везир бега ни гледати не ће, 0498    А камо ли селам прихватити. 0499    Три пута му селам називао, 0500    Врезир му га не хтје прихватити. 0501    Ражљути се беже Љубовићу, 0502    Па завика грлом бијелијем: 0503    „Божја помоћ, попе Миловане!” 0504    То му рече, сједе код везира, 0505    Окрену се травнички везире, 0506    Па говори бегу Љубовићу: 0507    „Ти ли си то, царски муртатине, 0508    Робље робиш по Херцеговини, 0509    Робље робиш, Туркиње дјевојке, 0510    Па их сводиш у земљу каурску, 0511    Продајеш их за готово благо?” 0512    А вели му беже Љубовићу: 0513    „Хајир хаша, травнички везире! 0514    Већ везире, да те нешто питам: 0515    Јер ти брата посијече мога 0516    Без царева турали фермана? 0517    Дај ми ферман од нашег султана; 0518    Ако л’ немаш ферман од султана, 0519    А везире, ваљати нам не ће.” 0520    Везир нема ферман од султана 0521    Кад му беже поиска фермана, 0522    Ондар везир препаде се в’ома, 0523    Везир викну Смаја делибашу, 0524    А Смајо му у одају дође 0525    И са њиме четр’ест делија, 0526    Што је могло, стаде у одају, 0527    Што не може, пред одајска врата. 0528    Редом стале танахне делије, 0529    И пред њима делибаша Смајо. 0530    Но да видиш травничког везира: 0531    На Смаила оком намигнуо, 0532    А Смаил је редом на делије, 0533    Да притисну бега у одаји, 0534    Ја л’ бегову да погубе главу, 0535    Ја л’ бегове да савежу нике. 0536    Но да видиш Смаја Делибаше, 0537    Превари се уједе га гуја, 0538    Па полетје први уз одају, 0539    Да притисне бега у одаји. 0540    Хитар беже пушке извадио, 0541    Пукоше му обје пушке мале, 0542    Беже уби делибашу Смаја, 0543    Пушке мале на одају баци. 0544    Хитар беже на ноге скочио, 0545    Па потеже сабљу од појаса, 0546    На делије беже ударио, 0547    Па делинске пушке запуцаше. 0548    Није фајде, што пушке пуцају, 0549    Јера бега пушка не могаше: 0550    Из одаје истјера делије, 0551    И доста им учинио квара. 0552    Поврати се беже у одају, 0553    Па засрете травничког везира, 0554    Са везира посијече главу. 0555    Док пукоше пушке на авлији, 0556    Делије му склопиле ђогата, 0557    Препаде се ђогу на авлији; 0558    Трчи беже низа мердевине, 0559    Ал делије склопиле ђогата, 0560    Хватаху му коња по авлији, 0561    И бише му коња ухватили, 0562    Ал се тудер Турчин потрефио, 0563    Добар Турчин, Хасан делибаша, 0564    Гола му је сабља у шакама, 0565    Он бегова брањаше ђогата. 0566    Јесте Хасан допануо рана, 0567    Двије су га пушке удариле. 0568    У та доба беже на авлију, 0569    Око њега растјера делије. 0570    Беже лети у топле подруме, 0571    Везирева ата одр’јешио, 0572    Изводио ата на авлију: 0573    „Јаши ата, рањен делибаша!” 0574    Делибаша ата узјахао, 0575    Беже свога узјаха ђогата, 0576    Из авлије коње истјераше, 0577    Па падоше ситнијем сокацим’, 0578    Све делије бег је разгонио, 0579    А по често ђога застављаше, 0580    Добро чуво Хасан делибашу. 0581    Из Травника коње истјераше, 0582    Ето њиха пољем травничкијем. 0583    Оде беже бесједит Хасану: 0584    „Ако Бог да, те преболиш ране, 0585    На скоро ћу сићи до Стамбола. 0586    Извадићу теби пашалука.” 0587    А вели му Хасан делибаша: 0588    „Шути беже, ако Бога знадеш, 0589    Цар ће твоју погубити главу!” — 0590    „А Хасане, не ће ако Бог да, 0591    Док ја имам у Стамболу граду 0592    Поочима, Ћуприлић везира.” 0593    Беже оде на Херцеговину, 0594    И са њиме Хасан делибаша.